Код овог лептира су женке доста тамније од мужјака и полови се лако могу распознати. Од сродног,
ускршњег лептира, се напогрешиво разликује по „репићима“ на задњем крилу. Епитет „ђурђевдански“ добио је зато што се јавља рано у пролеће, око Ђурђевдана. Ово је лептир кога ћете најчешће видети у људским насељима, али га има и на зараслим обрадивим површинама, ливадама и деловима покрај воде. Гусенице се прехрањују биљкама из рода
Aristolochia, а код нас је забележено да се успешно развијају на врсти
A. clematitis. Насељава искључиво подручје источне и јужне Србије, иако последњих година заузима станишта ка северу, дуж Велике Мораве. У Европи га има само у Румунији и делу Балканског полуострва. Поред тога среће се још на Кипру, у Малој Азији и на Блиском Истоку.