Опис: Једно-двогодишња или вишегодишња, веома висока и робустна трава (висине обично до 100 cm) светлотзелене боје. Образује густе бусенове. Стабло карактеристично уназад рапаво; рукавци такође мало рапави, горњих листова нешто и надувени. Лиске равне, 2-4 mm широке, меке, одозго рапаве одоздо сјајне; лигула кратка или недостаје. Клас врло дуг с многобројним класићима (и до 30) који су дуги 2-2,5 cm, сваки са 9-12 цветова (V-VII). Плеве издужене, мало шиљасте, дуге до 13 mm (највише до упола дужине класића). Доње плевице с 5 нерава, горње с 2 нерва и осјем дугим 1-5 mm, трепавичаве. Понекад вивипарна.
Екологија: Налазимо га у коровским заједницама поред јаркова и путева, у вештачким травњацима, те на рудералним местима са грађевинским отпадом и депонијама шута. Дивље се јавља субспонтано, иначе се гаји за сточну крму и користи за формирање пашњака, иако је крмна вредост знатно мања у односу на домаћи
обични љуљ (Lolium perenne).
Распрострањеност: Субмедитеранско-атлантски флорни елемент. Аутохтони ареал ове врсте се протеже од Северне Африке, преко Југозападне Азије, до Јужне и Западне Европе. Као што му и име каже, аутохтон је на Медитарану, па и у Јадранском приморју, док је у средњој Европи одомаћена
адвентивна врста. У Панонској низији се налази у фази аклиматизације. Иако је засад ретка травна врста, на захваћеним локалитетима се јавља са већим бројем виталних јединки, понегде висине и до 3 метра. У природи расту одбегле популације, спорадично, али са формираним статусом (у фази ширења). Ширењу ове
неофите пре свега доприноси човек, транспортом семења и суве крме.