Опис: Жбун или ниско дрво, стабла високог до 10 m, са густом јајасто-округластом крошњом. Кора дебла тамносмеђа, у старости пуца подужно и мирише на кумарин. Гранчице у почетку фино длакаве, зеленкасте, касније светлосмеђе и голе. Лишће уско до широко јајасто или објајасто, на врху зашиљено, при основи широко клинасто или срцасто а по ободу фино тупо тестерасто; по лицу је светлозелено, голо и сјајно, а по наличју блеђе и жућкасто длакаво или са чуперцима длачица око главних нерава. Лисне петељке су танке и дуге свега 1-2 cm, понекад са 1-2 жлезде у горњем делу. Залишће је линеарно, жлездасто назубљено, дуго до 5 mm. Миришљави, бели цветови (IV-V), њих 4-12 у штитастим цвастима или у кратким гроздовима, јављају се истовремено са разлиставањем; стоје мање-више усправно, а при основи имају листолике брактеје. Чашица звонаста, чашични листићи јајасти, опадајући, цветне петељке су дуге 1-2 cm. Плод округласто-јајаста месната коштуница, при сазревању је жут, касније црвенкаст а потпуно зрео црн; сазрева касније од обичне трешње, у јулу-августу; опор је и горак.
Екологија: Светлољубива и ксеротермна врста, распрострањена на сувим, топлим и каменитим положајима јужних нагиба, већином на кречњаку и серпентину. На овим стаништима расте спорадично и стабломично, у полусенци шума
грабића (Carpinetum orientalis) и
црног граба (Ostryetum carpinifoliae) на додиру са шибљацима или у састојини са
јоргованом, односно на станишту прелазног карактера ка шибљацима. Местимично и у низинским шумама.
Распрострањеност: Типична Евроазијска врста, распрострањена на северу до јужне Белгије и Украјине, а на истоку преко Закавказја до Средње Азије. Медоносна је и богата цвећем, врло декоративна, те није случајно да је унета у северну Америку, Аустралију и друге делове света, где се аклиматизовала и понегде одомаћила.