Опис: Дрво високо до 12 (25) m, са издуженом, уском крошњом. Брзорастућа врста. Кора дебла је тамносива, у почетку глатка, а у старости вертикално испуцала, миришљава. Младе гранчице зелене, при основи фино маљаве, касније голе, црвенкастосмеђе. Лишће уско јајасто или ланцетасто, чврсто и једро, дуго 5-11 cm, широко 2-4 cm, на врху постепено зашиљено, при основи клинасто, а по ободу фино тупо тестерасто; по лицу је бронзастозелено и сјајно, а по наличју блеђе и поред главног нерва длакаво; у јесен су листови интензивно светложути. Лисне петељке су дуге свега 0,5-2,5 cm, а у њиховом горњем делу одмах при основи листа налази се неколико жлездица. Цветови (V-VI) бели, у ваљкастим гроздовима дугим 9-14 cm и широким 2-3 cm, јављају се доста касно, након пролиставања; при основи имају неколико ситних листова. Плод мала (8-10 mm у пречнику), округла, у почетку црвена коштуница; по сазревању, у септембру добија црну боју. Јестива, али мало укусна вишња.
Екологија: Врста унесена из Америке, са надом у брз прираст дрвета, међутим почела се инвазивно у виду шибља ширити, најпре у храстовом појасу, а након тога и на нижим положајима, да би данас у великом делу Европе представљала напаст, која агресивно преузима нишу аутохтоног шибља. Показало се да преферира сувља станишта, тако да се у равницама распрострањење ове сремзе практички преклапа са подручјима под песком. Шири се семењем, као пионирска врста, са великим бројем јединки и у великој густини. Ширењу у Србији је као и другим земљама допринело вештачко насељавање по шумским културама, и извесна популарност као парковска врста. Код нас је највише сађена у појасу храстова, где је самосталним ширењем почела да насељава
лужњакова и
грабова станишта. Међутим, пошто је у фази изданка доста светлољубива, не може да се такмичи са врстама које подносе засену као што су
буква и неки јавори (
Acer ssp.) тако да јој је ширење на вишим положајима ограничено.
Распрострањеност: Умерене области северне и јужне Америке. У Европи спорадично инвазивна врста.