Опис: Низак пузећи жбун висине 0,5-1 m, који цвета у априлу, а зрео плод доноси у септембру. Сјајнозелени листови расту спирално расути, на краткој петељци, ивица им благо тестераста. Цвет 2 cm широк, живо љубичасте боје, а коштуничасти плод је длакав, велик свега 1,5-2 cm. Лековита је биљка и рана пчелиња паша.
Екологија: Као реликтна врста расте на сувим, осунчаним стаништима степског карактера и на ободима шума – заједнице
жестике и
храста (Aceri tatarico-Quercetum) која је потенцијална климозонална шумска вегетација Војводине. Пионирско мозаично станиште коме је такође типичан представник је тзв. лесни шибљак (
Prunetum tenellae, Prunion spinosae, Crataego-Prunetum fruticosae и др.). Угрожен је преоравањем природних станишта и од излетника због лепих цветова, а као флористичка реткост од колекционара. Примерци у баштама и лејама су из хортикултурног увоза.
Распрострањеност: Прати степску зону Евроазије од Сибира до доње Аустрије. Код нас термофилне листопадне шуме у североисточној, источној и централној Србији и Војводина. У Панонској низији је у спонтаном изумирању, у Војводини се очувао само на малобројним микролокацијама у Банату (Делиблатска пешчара) и на само једном регистрованом налазишту у Срему (на Фрушкој гори). Сматрало се да је на територији Бачке потпуно нестао, али је нађен на ободу Тителског брега, а пронађена је популација и на Римским шанчевима код Темерина (у поступку заштите локалитета).