Царство: Plantae
Тип: Tracheophyta
Класа: Magnoliopsida
Ред: Rosales
Фамилија: Rosaceae
Род: Prunus

Опис: Жбун или ниско дрво високо 6-8 m. Кора стабла је рапава, тамна, готово црна. Гранчице су голе или слабо длакаве, у почетку зелене, касније сиве. Лишће уско елиптично, дуго 5-20 cm, на врху зашиљено, при основи клинасто или округло, кожасто и једро (зимзелено), по ободу цело или са ретким зупцима; по лицу је сјајно, а по наличју блеђе и без сјаја, скоро голо, са 2-4 тамније жлездице покрај главног нерва. Лисне петељке дуге свега 0,5-1 cm. Цветови (IV-V) бели, 30-40 њих стоји у густим гроздовима дугим 6-15 cm и широким 0,8-1 cm. Плод мала (око 1 cm у пречнику) округло-јајаста месната коштуница црне боје, која сазрева августа-септембра. Плодови су сочни и привлачни, али заједно са свим деловима биљке отровни.
Екологија: Примешана врста унутар и на ивицама шума.
Распрострањеност: Прадомовина ловорвишње је регион Црног мора, југозападна Азија и југоисточна Европа, од Албаније и Бугарске, преко Турске и Кавказа до Северног Ирана. У шумама Кавказа и Закавказја расте испод појаса букве, граба, кавкаске јеле и смрче или у заједници са шимширом и тисом. Терцијарни је реликт, који подноси засену и мања колебања температуре. У Бугарској расте у буковим шумама, у вишој, планинској зони централног и источног Балкана. У Србији природне састојине су познате само на Острозубу, у југоисточној Србији, и то у средњем појасу букових шума (у ендемичној асоцијацији Lauroceraso-Fagetum serbicum). Наше малобројне популације су ендемичне, припадају дистинктивној форми var. serbica Pančić 1887. Постоји и као парковно дрво, али у стаблима из увоза.