Опис: Вишегодишња врста траве. Висока је обично 1-4 метра, али неретко и виша. Поседује пузећи ризом, врло јак (дебео и до 2,5 cm) из којег избијају столони. Стабло је круто и усправно, голо, 1,5-2,5 cm дебело. Листови сивозелени, 40-50 cm дуги и до 2,5 cm широки. Рукавци листова скоро глатки, лигуле нема, место ње стоји венац беличастих длачица. Цваст (VII-IX) је велика многоцветна метлица која расте на тањим, мало рапавим, спиралним гранчицама. Класићи су линеарно ланцетасти, 6-9 mm дуги, жућкастомрки до љубичасти, састоје се од 3-7 бочно спљоштених цветова. Најдоњи цвет је већином мушки, остали су хермафродитни. Плеве неједнаке, такође ланцетасте, доња је двоструко дужа од горње, ушиљена, без оси. Жигови перасти, раздвојени. Прашника 3 с кратким антерама. Плод мали, с порубом од длака. Хилум дугуљаст.
Екологија: Добро позната биљка карактеристична за обале река, бара и језера. Вероватно најраспрострањенија врста плавних (литоралних) зона, што јој је природно станиште, али је на ливадама и пашњацима непожељна, тешко искорењива инвазивна врста. Велик проблем представља надирање трске у заштићена подручја и рефугијуме мање отпорних угрожених биљака, које без активног менаџмента контроле прети да уништи. Трска је опортунистична биљка, и нарочито на местима где је присутно
азотно загађење у виду пољопривредних хемикалија и вештачких ђубрива заузима сва погодна места – нитролфилна је (успешно апсорбује и уграђује азот). Налазимо је на њивама, уз путеве, на бранама, пружним насипима. Представља проблем и у каналима за одводњавање где јој погодује сливање хемикалија с пољопривредних површина (гравитационо и подземно) и које својом великом биомасом брзо загушује, па њихово чишћење – обично деструктивном методом измуљавања багером – изискује велика материјална средства.
С друге стране реч је о многостраној биљци – и поред свег наведеног трска јесте еколошка биљка, пошто је у организованим условима у стању да чисти воду апсорбујући загађења – одавно је позната као
биофилтар. Такође, специјална станишта које ствара густи дензитет трске –
тршћаци – су након шума најбогатија природна станишта. Уз
рогозишта, природни тршћаци су центри биодиверзитета и представљају еколошки осетљив екосистем, за који је стриктивно везан велик број организама. Многи од њих су специјалисти који немогу да преживе у другој средини, као на пример
трстењаци (Acrocephalus ssp.) и друге барске птице. У тршћацима се на сеоби одмара нејвећи број птица, стога орнитолози с великом пажњом прате и евидентирају таква одмаралишта. Код нас је најпознатија орнитолошка станица у трсци
Лудашког језера, која је непрестано у функцији од 1985. године, а само језеро је специјални резерват управо због својих аутохтоних тршћака. Ово језеро има највећу популацију
бркате сенице у региону, птице која све стадијуме живота проводи у трсци, и у њој презимљава хранећи се првенствено њеним семењем. Трска је одувек имала и важан
привредни значај. Као млада добра је крмна биљка (
пашарење је најбољи вид његове контроле!) и врло је добра силажа. Стабла служе као многострук грађевински материјал (проверено квалитетан изолатор) а такође и као сировина за целулозу и хартију.
Распрострањеност: Космополитна биљка. У северној Америци где је са старог континента интродукована номинална подврста, понаша се исто тако агресивно као и код нас, потискујући све домаће биљке као и тамошњу подврсту
(P. a. americanus) која није тако изражен компетитор.