Царство: Plantae
Тип: Tracheophyta
Класа: Magnoliopsida
Ред: Malpighiales
Фамилија: Salicaceae
Род: Salix

Опис: Ретко израсте у дрво (максималне висине 10 m) много чешће у облику жбуна, до 4 m висине. Доноси мноштво нових, првогодишњих изданака, које су шиболике, врло дуге и савитљиве, без бочних изданака – погодне за традиционално плетење корпи и кошара (назив). Такве гранчице дају дрвету и карактеристичан изглед – нарочито ако се често одсецају и тиме стабло тера на доношење нових – а јединствена је и жућкаста боја грана која се запажа већ из даљине (изданци су у старту зеленопепељасти или одмах добијају карактеристичну мркожућкасту боју). Младе гранчице су густо маљаве, док старије оголе. Лишће је уско ланцетасто, 8-16 cm дуго и до 2 cm широко, по ободу валовито и неправилно зупчасто. Младо лишће је с обе стране маљаво а касније као и гране оголи и постаје са лица сјајно, а по наличју свиласто и светлије. Нерватура је истакнутија са наличја лиске, са израженим жутим средњим нервом. Лисна петељка кратка, максимално до 1 cm. Цвета пре листања: IV-V. Цветови се као и код осталих врба разликују: мушке маце су цилиндричне са жутим прашницима, на крају грана, а женске уже, зелене и седе у пазуху листова. Прашника 2 по цвету, слободна, гола. Плод прилегло длакава чаура која сазревањем (V-VI) пуца на два дела и из њега излеће ситно семење добре клијавости.
Екологија: У природним условима расте уз обале, на везаним, иловичастим земљиштима. Воли свежа и хумозна алувијална станишта али не подноси дуго застајалу воду (мртваја и мочвара).
Распрострањеност: Евроазијска врста, распрострањена од западне Европе до далеког Истока и Јапана. Ова привредно значајна врба најчешће се може наћи посађена у субспонтаним популацијама. Гаји се и плантажно уз рубове путева и јаркова те на сезонски плављеним теренима, као што су влажне ливаде и слатине. Користи се такође и за учвршћивање насипа, као и за живу ограду, која се лако обнавља засецањем на пањ. Декоративна је и за садњу у дрвореде, а лако се укорењује резницама. У последње време успешно се експериментише са индустријским гајењем ове врсте на другачије неискоришћеним земљиштима а као "енергетско дрво" има примену његова биомаса. По броју "енергетских" плантажа предњачи Шведска, а у непосредном окружењу Мађарска.