Padus avium Mill.

Царство: Plantae
Тип: Tracheophyta
Класа: Magnoliopsida
Ред: Rosales
Фамилија: Rosaceae
Род: Prunus

Опис: Жбун или ниско дрво, стабла високог до 15 m, са густом широкојајастом и нешто висећом крошњом. Кора дебла је тамносмеђа, у старости испуцала. Гранчице у почетку зелене, касније смеђе и сјајне, са беличастожутим лентицелама. Лишће уско елиптично, на врху кратко и нагло зашиљено, при основи широко клинасто или округласто, а по ободу оштро и фино тестерасто; по лицу је тамнозелено, а по наличју плавичастозелено; у јесен су листови бледожути и црвени. Лисне петељке су танке и дуге 1-2 cm, обично са 1-2 жлездице у горњем делу. Залишће је жлездасто назубљено и дуго 8-15 mm. Миришљави, бели цветови (IV-V) у висећим гроздовима дугим до 12 cm и широким до 4 cm; при основи са 1-4 ситних листоликих брактеја. Чашица полулоптаста, чашични листићи жлездасто длакави, отпадајући. Цветне петељке су дуге 3-15 mm. Плод сјајноцрна округласта коштуница; сазрева касно, у септембру. Горак је и опор, нејестив.
Екологија: Има плитак коренов систем, стога преферира дубока и влажна тла речних долина и алувијалних шума. Као врста полусенке, пратилац је јасенових и јовових шума (Alno-Padion). Јавља се и на већим висинама, до појаса букве, на влажним земљиштима.
Распрострањеност: Евроазијски флорни елемент. У Европи живи претежно на севернијем делу, до граница шумотундре, на исток иде до Сибира а на запад до Португала. Недостаје у Медитерану и у највећем делу Балкана – самоникло је зебележена у Хрватској, Црној гори и БиХ (?) те на планини Рила у Бугарској. У Србији нису позната њена природна налазишта, али се јавља у одбеглим, семи-натурализованим популацијама. Медоносна је и по цветању врло декоративна врста, те је спорадично заступљена у парковима и баштама, одакле потичу одбегли примерци, јер птице вероватно преносе семење.

Таксон је алохтон