Опис: Грм или ниско дрво, до 6 m висине, које припада таксономском кругу дивљих-полудивљих сорти домаће гајене шљиве (sin.
Prunus domestica ssp. syriaca). Кора дебла је тамносива, глатка. Гране сивкасто црне, голе, често трновите; младе гранчице црвенкастосмеђе, фино маљаве. Зимски пупољци су пурпурноцрвени, појединачни или су два паралелна. Лишће је објајасто, елиптично или ређе ланцетасто, дуго 3,5–6 (–8) cm и широко 2-4 cm, длакаво, на врху зашиљено, при основи клинасто до шире клинасто, а по ободу тестерасто назубљено; по лицу је тамнозелено, а по наличју блеђе; главне и секундарне вене подједнако су изражене. Лисне петељке дуге 1-1,5 cm, длакаве; залисци на петељци су жлездансти, ушиљени. Цветови бели, са благо пурпурним венама, 2-3 у пршљену, ретко усамљени, 2-2,5 cm широки, јављају се пре пуног пролиставања, у априлу-мају. Прашника 20-25. Плод је јајаста, јарко нараџаста или ређе плавкасто-црна коштуница пречника 1-3 cm; сазрева од јуна до септембра. Ендокарп семена је релативно танак, ± спљоштен, глатке површине.
Екологија: Ово је дивља-полудивља форма
домаће шљиве, пореклом из југозападне Азије и југоисточне Европе. Трношљива се такође као и култивисана шљива местимично узгаја за јестиво воће и ракију, или као основа за калемљење других сродних врста из субфамилије
Prunoideae (Amygdaloideae) – на пример кајсије и брескве. Гајене сорте трношљиве имају већe плодове од форми које расту поред путева и у шуми.
Распрострањеност: На простору Евроазије шљива је аутохтона, односно самоникла.